05
pet, jun

 

Beograd - Danas se navršava 14 godina od prestanka NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije. Prekidu je prethodilo donošenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

bombardovanje

Dan ranije, 9. juna, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih trupa u pokrajinu.

Kriza je, posle nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, okončana posredničkom misijom predsednika Finske Martija Ahtisarija i bivšeg premijera Rusije Viktora Černomirdina.

Vazdušni napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine i trajali su 11 nedelja. U njima je, prema raznim procenama, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.

NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi i u SAD.

Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.

 

Beograd - Kako saznaje Blic, kancelarije MUP Srbije na KiM, prema do sada dogovorenom delu sporazuma o implementaciji, moraju da budu zatvorene do 15. juna.

kosovska mitrovica

Zatvaranje kancelarija MUP Srbije i obustava primanja novih predmeta u pravosuđu na severu Kosova - dva su uslova na koje se Srbija obavezala i koje mora da počne da sprovodi na terenu pre 28. juna, kada članice EU odlučuju o datumu za početak pregovora.

Međutim, timovi Beograda i Prištine još nisu postigli dogovor oko pripadnika MUP Srbije i njihovog budućeg zaposlenja, jer su briselski sporazum i deo koji se odnosi na policiju u planu primene u koliziji - po prvom pripadnici će biti preuzeti, a po drugom biće preuzeti u skladu sa mogućnostima. To praktično znači da najverovatnije neće svi pripadnici MUP biti zaposleni u KPS. Takođe, Priština insistira na zapošljavanju policajaca na konkursu, a Beograd na jednostavnom preuzimanju u stanice na severu.

Kada je reč o pravosuđu, sudovi na severu Kosova ne treba da uzimaju nove predmete nakon 15. jula. Telekomunikacije su tema pregovora u kojoj ne ide sve glatko, ali nije i uslov čija je primena na terenu neophodna do dana kada se odlučuje o datumu. Međutim, očekuje se postizanje dogovora.

Kako Blic saznaje, najizgledniji dogovor je da - budući da Kosovo ne može da dobije pozivni broj jer nije članica svetske mreže, ali ni UN - Srbija uzme broj koji će dati na privremeno korišćenje KiM. U zamenu, Priština treba da pristane da srpski operater Telekom koristi svojih oko 60 antena kojima pokriva sve srpske sredine, a da mreža bude u direktnoj vezi sa ostalima na KiM i da ima status lokalnih poziva, a ne rominga.

Premijer Srbije Ivica Dačić odbacio je juče mogućnost da zajedno sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem simbolično sruši barikadu na mostu preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici, o čemu spekuliše prištinska štampa. Prema Dačiću, to nije priča “realna u životu”.

Kako Blic saznaje, simbolično uklanjanje barikada nije do sada bilo tema za pregovaračkim stolom, što međutim ne znači da o tom činu ne razmišljaju u Briselu

 

Beč - Bivši predsednik Finske i posrednik UN za Kosovo Marti Ahtisari kaže da je Srbija shvatila da, uoliko želi u EU, mora da prizna da postoji nezavisno Kosovo.

ahtisari

Ahtisari je u intervjuu za današnji austrijski list Prese rekao da je u planu koji je za Kosovo izradio sa austrijskim diplomatom Albertom Rohanom "utvrđena najbolja moguća zaštita za manjine, uključujući Srbe".

"Srbi su sada polako shvatili da, ukoliko se nadaju ulasku u EU, moraju da priznaju da postoji nezavisno Kosovo. Mislim da je ono što je visoka predstavnica EU Ketrin Ešton postigla izmedju Beograda i Prištine veoma važno. To stranama šalje jasnu poruku da implementiraju ono što su dogovorile", rekao je Ahtisari.

On je dodao da to "služi i ideji da zemlje Balkana mogu da udju u Evropsku uniju".

Ahtisari je izrazio nadu da se proces proširenja Unije neće zaustaviti posle ulaska Hrvatske i ocenio da i Srbija i Kosovo treba da udju u EU, ali kada ispune sve uslove.

"Ali, treba da budemo vrlo strogi. Ne smemo nikome da dozvolimo da udje, ko nije ispunio sve potrebne kriterijume. Treba da učimo iz ranijih proširenja EU. Treba da zahtevamo sve što je i od nas zahtevano. Ali, treba i da priznamo - bez nade u ulazak u EU ne bi bilo ovih pozitivnih razvoja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi", rekao je Ahtisari.

Upitan šta je najvažnije da bi se rešio neki konflikt, Ahtisari je rekao da u prvom redu same sukobljene strane treba da budu spremne da nađu rešenje, kao i da nijedan međunarodni posrednik ne može ništa da učini ako ga ne podržavaju najvažniji akteri.

"Tu se pitaju stalne članice Saveta bezbednosti UN. Kod Kosova se početkom 2006. činilo da Rusija i Kina neće zaustaviti njegovu nezavisnost i da će se u Savetu bezbednosti uzdržati od glasanja. To se nije dogodilo. Zašto? Zato što su se pogoršali bilateralni odnosi Rusije i SAD, zbog diskusije o američkom raketnom štitu. To je zaustavilo kosovski proces, iako nije imalo nikakve veze sa Kosovom", rekao je Ahtisari.

 

Beograd - Srbija će radi sprovođenja briselskog sporazuma s Kosovom morati da menja veći broj zakona, ali je nepoznato koliko i kojih, piše list Danas.

danas-logo

U tekstu pod naslovom "Misteriozan plan primene Sporazuma", list piše da je Plan primene Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji je Vlada Srbije usvojila u nedelju, "prosleđen svim ministarstvima kako bi se pripremila analiza o tome koje je zakone neophodno menjati".

Međutim, da li će i kada biti objavljen plan primene Sporazuma, niko ne znao da kaže, a, nezvanično saznaje list u Vladi, nije isključena mogućnost da će taj državni dokument "ostati daleko od očiju javnosti".

Prema informacijama lista, moraće da dođe do promene propisa o mreži sudova, lokalnoj samoupravi, iz oblasti unutrašnjih poslova i obrazovanja.

Izvor "Danasa" iz Vlade kaže da će najpre verovatno morati da se donese ustavni zakon koji će regulisati promenu čitavog seta akata.

"Planom primene Sporazuma predviđa se da moramo do kraja juna da krenemo sa implementacijom makar nekoliko tačaka iz tog dokumenta, kako bismo dobili datum pregovora za članstvo u EU. Do kraja godine moraće da se sprovede veći deo Sporazuma, naročito u vezi s policijom i pravosuđem, a predviđeno je i da se lokalni izbori na severu Kosova održe u oktobru", navodi neimenovani sagovornik lista.

Informaciju o potrebi promene zakona radi primene Sporazuma za list je potvrdio predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo Milovan Drecun (SNS), ali je dodao da se "detalji još ne znaju".

 

Podgorica - Crna Gora bi uskoro na Kosovo mogla poslati svog ambasadora, nakon dužeg odgađanja tog završnog čina uspostavljanja diplomatskih odnosa, saznaje agencija Beta.

crna gora kosovo

Prema raspoloživim informacijama, Radovan Miljanić, koji se odavno pouzdano pominje kao crnogorski ambasador u Prištini, već je počeo da obilazi razne institucije u Crnoj Gori, pred odlazak na Kosovo.

To je uobičajeni postupak konsultacija diplomtskog predstavnika jedne zemlje pre nego što i zvanično stupi na dužnost u drugoj državi.

Miljanić je studirao u Prištini i višegodišnji je novinar. Bio je i generalni direktor Radio-televizije Crne Gore.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović ranije je više puta ponovio stav da neće potpisati ukaz o imenovanju crnogorskog ambasadora na Kosovu, dok Priština ne prizna status crnogorskoj nacionalnoj zajednici.

Kosovski parlament je više puta najavio da će Crnogorcima status manjine priznati tokom ove godine.

 

Priština - Vlada Kosova dostavila je Skupštini na usvajanje Zakon o ratifikaciji Briselskog sporazuma između Kosova i Srbije.

skupstina kosova

Zakon se odnosi na ratifikaciju prvog sporazuma i principa koji regulišu normalizaciju odnosa. Dnevnik Koha ditore piše da zakon nije označio subjekte koji su postigli sporazum.

U tri člana, koliko ima predlog zakona, sporazum dobija tretman međunarodnog sporazuma između Kosova i Srbije.

"Sporazum u naslovu ne pominje strane koje su postigle sporazum. On nije potpisan, već je samo parafiran i ne precizira instrumente njegovog usvajanja. Takođe se ne spominje ni ime, niti uloga baronice Ketrin Ešton, kao strane koja je učestvovala u parafiranju ovog sporazuma", piše Koha.

Dnevnik ističe da je nakon usvajanja sporazuma na sednicama vlada i podrške koju je on dobio u parlamentima dve zemlje, Eštonova obaveštena da je sporazum usvojen, što znači da je on dobio legalnost potpisa.

"To se u međunarodnopravnom smislu može smatrati potpisivanjem sporazuma", rekao je za dnevnik zamenik premijera Kosova, Hajredin Kuči.

Poslanica DSK u Skupštini Kosova, Vjosa Osmani smatra da je usvajanjem u Skupštini Kosova sporazum dobio legitimnost i da se sada zakon o ratifikaciji može dostaviti Skupštini na usvajanje.

Briselski sporazum su 19. aprila parafirali premijeri Kosova i Srbije Hašim Tači i Ivica Dačić i visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton.

 

Beograd - Rusija se dosledno zalaže za odbranu stavova međunarodnog prava, što znači i za zaštitu Srbije, izjavio za Danas ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin.

cepurin nikolic

"To je naša slovenska težnja prema pravednosti, koja je bliska i Srbima. Kao pravedno u ovom slučaju mi smatramo pravo Srbije da ona sama odlučuje o sudbini dela svoje suverene teritorije i u ovom smislu naš stav stvarno se ne menja", rekao je ambasador govoreći o stavu Ruske Federacije po pitanju KiM.

"U poslednje vreme više ljudi postavlja pitanje o odnosu Rusije prema briselskom sporazumu o Kosovu. Polazimo od toga da rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 ostaje međunarodno-pravni osnov kosovskog regulisanja. O priznavanju Kosova nema ni reči. Kako se nadamo, srpsko rukovodstvo je u punoj meri svesno svoje istorijske odgovornosti. Ovde je važno da sami Srbi pronađu konsenzus, za šta postoje odgovarajući mehanizmi. Da li je ovde potrebna žurba? Mislim da donošenje odluke pod spoljnim pritiskom i bez vidljivog konsenzusa Srba u budućnosti donosi velike probleme", rekao je Čepurin.

 

U okviru tradicionalne manifestacije “Mala matura - veliko srce”, od  17. do 21. maja  oko 1200 osmaka sa Kosova biće gosti svojih vršnjaka u Beogradu, saopšteno je KIM radiju iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

mala matura veliko srce

Kako se navodi u saopštenjuj ova kancelarija  u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i drugim institucijama i privrednim subjektima, organizuje osmu po redu manifestaciju „Mala matura-veliko srce“, čiji je cilj  “uspostavljanje trajnih veza osnovnih škola iz Beograda sa osnovnim školama sa Kosova kao i povezivanje generacije učenika i upoznavanje sa znamenitostima Beograda”.

Boravak za oko 1200 maturanata u Beogradu, osmišljen je prvenstveno kao niz zajedničkih programskih aktivnosti u kojima učestvuju i gosti, maturanti sa Kosova i njihovi domaćini, učenici beogradskih osnovnih škola.

Sve vreme boravka u Beogradu uz bedževe sa logom manifestacije, moći će besplatno da obilaze Avalski toranj, kulturne i istorijske znamenitosti u Beogradu, muzeje, Beogradsku tvrđavu, zoo vrt i druge institucuje uz neograničen broj vožnji svim vozilima javnog gradskog prevoza.

Osnovaca sa Kosova u Beograd stižu danas a centralni deo manifestacije „Mala matura-veliko srce“  biće održana  u Centru „Sava“ u ponedeljak 20. maja u 19 časova, gde će biti održan svečani koncert za učenike goste, učenike domaćine, njihove pratioce i zvanice.

Manifestacija se završava u utorak, 21. maja.

 

Orahovac - Ministar za povratak i zajednice Dalibor Jevtić posetio je danas Opštinu Orahovac, povratničke porodice u Velikoj Hoči, manastir Svetih vrača u Zočištu i Dečansku vinariju.

jevtic orahovac

Tokom posete Orahovcu, Jevtić se prvo sastao sa gradonačelnikom Orahovca Smajlom Latifijem sa kojim je u razgovoru istakao mogućnost saradnje u implementaciji infrastrukturnih projekata u delu opštine u kojoj žive pripadnici srpske i ostale nealbanske zajednice.

Kako je saopšteno iz ovog Ministarstva, Jevtić je gradonačelniku Latifiju preneo zabrinutost monaha manastira Zočište usled nekoliko verbalnih incidenata i istakao da je manastir važan ne samo za srpsku zajednicu već i albansku koja dolazi u manastir radi lečenja. Takođe na sastanku je bilo reči i o povratku raseljenih u opštinu Orahovac gde je naglašen negativan primer sela Zočište koji se ne sme ponoviti kada je u pitanju povratak Srba.

Nakon sastanka sa gradonačelnikom Orahovca ministar Jevtić je posetio pripadnike srpske i romske zajednice koji žive u samom gradu Orahovac i sa njima razgovarao o problemima koji oni imaju. Tom prilikom Jevtić je posetio i povratničke porodice Šutraković i Dodić koji trenutno žive kao podstanari i za koje će Ministarstvo za zajednice i povratak izgraditi kuće. Jevtić je u Orahovcu posetio i crkvu Uspenja Bogorodice i tom prilikom razgovarao i sa sveštenikom Srđanom Jerenićem.

U nastavku svoje posete Orahovcu Dalibor Jevtić je posetio Veliku Hoču i razgovarao sa mnogobrojnim građanima i posetio nekoliko raseljenih porodica koje su se vratile u Veliku Hoču i koji trenutno žive kod svojih rođaka. Ministar Jevtić je tom prilikom rekao da će Ministarstvo za zajednice i povratak pomoći kako bi te porodice dobile svoj dom. Veliki broj građana Velike Hoče je u razgovoru sa Jevtićem istaklo da je u proteklom periodu izgrađeno preko 20 kuća za povratnike i da ti „lažni povratnici“ nisu sada u tim kućama.

„Nama je na Kosovu potreban istinski povratak a ne zloupotreba procesa povratka. Postoje ljudi koji su na jedan grub način zloupotrebili sredstva namenjena za povratak raseljenih. Nemoguće je unapred predvideti takvu vrstu zloupotreba, ali se mora naći način da takvi slučajevi budu na neki način zakonski procesuirani. Jednostavno i to je jedan vid zloupotrebe para svih nas koji plaćamo porez ali i novca koji dobijamo od strane naših međunarodnih partnera. Razumem ljutnju svakog od vas koji ste ostali ovde, vas koji ste se vratili i želite da ostanete ovde i garantujem vam da će te vi biti prioritet kada je u pitanju Ministarstvo za zajednice i povratak. Bićemo prisutniji ovde i moji saradnici i ja i od vas očekujem da otvoreno pričamo o ovakvim stvarima kako bi na neki način sprečili zloupotrebu sredstava za proces povratka“, rekao je Jevtić u razgovoru sa meštanima Velike Hoče.

Takođe ih je obavestio da će ministarstvo na čijem je on čelu pomoći završetak puta u Velikoj Hoči.

Jevtić je u Velikoj Hoči posetio i Dečansku vinariju kao i vinariju porodice Petrović.

Na kraju svoje posete opštini Orahovac ministar za zajednice i povratak posetio je manastir Svetih vrača Kozme i Damnjana u Zočištu i ponovo razgovarao sa monahom Dionosijem o završetku izgradnje zvonika.

 

Kosovska Mitrovica - U sporazumu koji je juče potpisan u Briselu Srbija je dobila garancije da Vojska Kosova neće kročiti na sever Kosmeta bez dozvole Zajednice opština severa Kosova. Međutim, tu garanciju smo dobili usmeno, jer nigde na papiru koji je potpisan to ne piše.

kosovo brisel

Brzo se zaboravio Kumanovski sporazum iz 1999. godine posle NATO bombardovanja a u kome je pisalo da će se srpska vojska i policija vratiti na Kosmet. To ni 14 godina posle nije urađeno, tako da samo možemo da predpostavimo šta će se desiti sa ovim usmenim garancijama.

 

U ponedeljak su zakazani veliki protesti u Kosovskoj Mitrovici i Beogradu a protiv Briselskkog sporazuma. U Kosovskoj Mitrovici sve se više govori o osnivanju Zajednice skupština opština severnog Kosova i Metohije koja će samostalno, bez Srbije, da nastavi borbu protiv integrisanja severa Kosmeta u kosovske institucije.

 

Istok - Na kuću Žarka Đurića u Istoku noćas ispaljen projektil iz ručnog bacača. Povređenih nema, a od eksplozije su polomljena ulazna vrata, oštećeni zidovi i krov kuće. Kancelarija za Kosovo i Metohiju osudila napad.

DSCN5355

Ispaljen projektil iz ručnog bacača na kuću Srbina povratnika Žarka Đurića u Istoku na Kosmetu. Napad se dogodio noćas oko jedan sat posle ponoći i nije bilo povređenih.

 

Žarko Đurić je agenciji Beta rekao da je na njegovu kuću u Istoku ispaljen projektil iz ručnog bacača čime su razvaljena ulazna vrata kuće i oštećena još jedna, unutrašnja.

On je dodao da su on i supruga spavali u trenutku eksplozije i da nisu povređeni.

Napad za koji je prvobitno rečeno da je izvršen ručnom bombom, desio se oko jedan sat posle ponoći, a kosovska policija obavila je uviđaj.

Đurić je rekao da ovo nije prvi napad koji je doživeo – 2009. godine je ispaljen rafal na kuću drugog povratnika dok je Đurić bio unutra. Uz to, prošle godine su napadači došli ispred njegove kuće i vređali ga.

U Istoku živi devetoro Srba povratnika.

Zamenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosmet Krstimir Patnić ocenio je da napad na kuću povratnika u selu Istoku pokazuje da međunarodne snage ne žele da zaštite Srbe na Kosovu.

Pantić je u izjavi agenciji Beta taj incident protumačio i kao pritisak na Srbiju da prihvati "ultimatum iz Brisela".

Pantić je rekao da Vladina Kancelarija za KiM od međunarodnih organizacija traži hitnu istragu i dodao da je teško očekivati rezulat jer nijedan napad do sada nije rasvetljen.

"Kao i uvek kada nema rezultata u dijalogu, Albanci nastavljaju maltretiranje i progon Srba", i to južno od Ibra gde su Srbi manjina, u enklavama, rekao je Pantić.

Vulin: Napad posledica bučne huškačke retorike

Incident je osudio i direktor Kancelarije Vlade za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin, koji je rekao da je napad na kuću Žarka Đurića posledica "bučne huškačke retorike koja dolazi iz Prišine" i pozvao međunarodnu zajednicu da se odredi prema ovakvim događajima i već jednom pronađe počinioce.

"Bojim se da je ovo posledica bučne huškače retorike koja dolazi iz Prištine, a koja govori o nametanju vlasti, o konačnom rešenju, o tome da će za Srbe biti najgore ukoliko se ne pristane na bilo kakav sporazum", rekao je Vulin Tanjugu.

Vulin je od međunarodne zajednice zatražio da izađe sa jasnim stavom koji će zaustaviti ovakva i slična ponašanja, a od privremenih institucija u Prištini da se glasno i jasno odrede prema ovakvim događajima i da prestanu sa retorikom koja poziva na nasilje i inspiriše ovakve događaje.

Napad na kuću Đurića, odnosno teroristički napad, kako ga je nazvao Vulin, za njega je samo još jedan dokaz zašto Srbija mora da insistira na izvršnim ovlašćenjima Zajednice srpskih opstina kada je reč o policiji, pravosuđu i svim ostalim elementima koji život čine mogućim, ispravnim i pravednim.

"U opštini Istok živi devet srpskih porodica. To je previše i zato se na njih konstantno ispaljuju ručni bacači. Ovo je samo još jedan dokaz zašto moramo da istrajemo na tome da sporazum prihvatimo onog momenta kada bude u potpunosti omogućavao život Srbima na Kosovu i Metohiji", ukazao je Vulin.

Mesto zločina jutros je posetio predsednik srpske opštine Istok, koja je privremeno u Osojanu, Dragoljub Repanović i tom prilikom za Radio BRAVO je rekao da je "ovaj napad predstavlja čin zastrašivanja Srba koji žive južno od Ibra i da međunarodna zajednica treba da shvati činjenicu da su Srbi ugroženi na Kovou i Metohiji i da se ne može verovati privremenim institucijama u Prištini jer ne pružaju osnovna ljudska prava, a jedno od tih je pravo na bezbednost".
Kasnije mesto zločina su posetili Dalibor Jevtić, ministar za zajednice i povratak i Saša Rašić, zamenik ministra kosovske policije u pratnji albanskog predsednika opštine Istok, Hakije Rugova.

Oni su izjavili novinarima da osuđuju napad na kuću Srbina i da će preduzeti sve mere da se počinilac ovog nemilog događaja pronađe i kazni. Saša Rašić je rekao da je angažovana posebna jedinica K9 i da se nada skorijem rešavanju ovog slučaja dok je Dalibor Jevtić podsetio da je pre par dana nestao traktor u mestu Sinaje i da policija treba da uloži veliki napor da se reše svi slučajevi u kojima su srbi žrtve i time pošalje poruka o bezbednosti na Kosovu.

 

DSCN5357

DSCN5367

DSCN5371

 

Klina - Povratnik Danilo Dončić povređen je jutros kada su provalnici razbili prozor na njegovoj kući u povratničkom selu Biča.

kuca bica

Napad se dogodio jutros oko 4:30 h, a Dončić je zadobio posekotine ruke kada su provalnici kamenicama razbili prozor sobe u kojoj je spavao, javlja Radio Goraždevac.

U selu se trenutno nalazi slovenački KFOR i policija, a očekuje se i istražna ekipa Kosovske policije koja će obaviti uviđaj.

Pljačke i provale u povratničkim selima u opštini Klina su sve učestalije, a počinioci se retko pronađu. Pre mesec dana u susednom selu Grabac demolirana je crpna stanica seoskog vodovoda i ukradena pumpa čime je naneta šteta od oko tri hiljade evra. Počinioci nisu pronađeni.

 

Beograd - U Skupštinu Srbije stigla inicijativa Milovana Drecuna za formiranje anketnog odbora o načinu trošenja budžetskih sredstava na Kosovu od 2000. do 2012. godine.

 

Brisel - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednica Kosova Atifete Jahjaga sastaće se danas u Briselu pod pokroviteljstvom visoke predstavnice EU Ketrin Ešton.

nikolic jahjaga
Sastanak na najvišem nivou održava se "u sklopu normalizacije odnosa Beograda i Prištine", kako je podvukla Ketrin Ešton u pozivu upućenom Nikoliću i Jahjagi da dođu u Brisel.

Susret će početi oko 16 časova odvojenim sastancima Ketrin Ešton s Nikolićem i Jahjagom, a potom će uslediti zajednički, trojni sastanak koji bi mogao potrajati do 19 časova, a možda i duže.

Visoka predstavnica EU će potom izdati kratko saopštenje i ocenu sastanka.

Nikolić je, uoči današnjeg sastanka, izjavio da je Srbija svoju poziciju precizirala Platformom o Kosovu i Metohiji, da od nje ne može da odstupi i da će to preneti svojoj sagovornici.

"Ovo je prilika da gospođa Jahjaga čuje ono što možda ne voli da čuje, da konačno čuje direktno, a ne preko medija, da Srbija ima svoju Rezoluciju, koju je donela na osnovu Platforme, i da niko ko predstavlja Srbiju ne može od toga da odstupi i niko ko predstavlja Sriju od toga ne želi da odstupi", kazao je on i istakao da tom Rezolucijom Srbija takođe "prvi put kaže šta može da dozvoli".

Sastanak predsednika Srbije i Kosova u Briselu, smatra se "afirmacijom dijaloga Beograd-Priština na najvišoj ravni", istakli su zvaničnici u Evropskoj komisiji. Time se potvrđuje da obe strane, kako je naglašeno, isto kao i Evropska komisija koja je pokrovitelj sastanka Nikolić-Jahjaga, ulažu napore za jačanje šire regionalne saradnje.

Evropski diplomatski izvori su rekli agenciji Beta da se očekuje da visoka predstavnica EU Nikoliću i Jahjagi ukaže na bitan značaj dijaloga i normalizacije za evropsku perspektivu Srbije i Kosova.

Sastanak Nikolića i Jahjage održava se upravo na 14. godišnjicu početka neuspelih pregovora u Rambujeu.

 

Šestorica srpskih mladića iz Peći ubijena su na današnji dan, pre 14 godina u kafiću „Panda“, u centru ovog metohijskog grada, omiljenog sastajališta pećkih gimnazijalaca.

pec centar

Danas se navršava 14 godina od ubistva učenika Ivana Obradovića (14), Vukote Gvozdenovića (16), Svetislava Ristića (17), Zorana Stanojevića (17), Dragana Trifovića (17) i studenta Ivana Radevića (25), koji su ubijeni 1998. godine u kafiću „Panda” u Peći.

 

Parastos ubijenim dečacima biće služen danas u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Nikola Rajović, drug ubijenih dečaka, koji se u trenutku masakra zatekao u kafiću „Panda“, seća se te kobne večeri.

“Odjednom, nešto posle 20 sati čuo sam strahovit tresak vrata a zatim i pucnjavu. Moji drugovi su padali, kao snoplje jedan za drugim. Na vratima su stajala dvojica terorista obučena u crno sa kapama na glavama i nemilosrdno pucali po nama. Prvi metak pogodio je Ivana koji je pao na mene. Čuo sam kada je Lazar Obradović, Ivanov otac, koji se tu zatekao, viknuo: „Sine moj!“, ali, nažalost, njegovom Ivanu nije bilo spasa”, priča Rajović.

Slavica Obradović, majka Ivana Obradovića, najmlađeg među ubijenima se pita: „Kako mi, njihovi roditelji da zaboravimo taj crni dan? Ima li i naša država prava na to? Ostalo nam je samo to da tražimo da se ne zaborave dečaci i mladići koji nisu znali šta znači mržnja.

Ona, kao i Ljuba Ristić, svih ovih godina, i danas traži odgovor na pitanje: ko je naredio ubistvo?

Godinama nisu mogli da obiđu njihova počivališta na pećkom groblju. Zato su Ristići i Obradovići preselili posmrtne ostatke svojih sinova. Ljuba Ristić svog Svetislava preselio je 2000. godine na Bežanijsko groblje u Beogradu. Slavica i Lazar Ristić - Ivana, na groblje u Baru.

Peć je 14. decembra 1998. godine bila najtužniji srpski grad, sahranjujući dečake koji su ubijeni rafalnom paljbom iz automatskog oružja.

Istraga o ubistvu nikada nije ugledala svetlost dana.



 

Istok - Na današnji dan pre tačno 10 godina u centru Peći napadnut je autobus koji je vozio srpske penzionere iz metohijskog povratničkog mesta Osojane da bi regulisali penzije od 45 evra.

 

autobus_2

Prevoz penzionera je organizovao UNMIK, koji je vršio obezbeđenje sa KFOR-om, i ako je bilo jednostavnije, jeftinije i sigurnije da dovedu u Osojane par službenika koji bi to sve uradili na licu mesta, ali nije bilo tako. Autobus je kamenovan više od 2 sata i pored kamenica bacani su i molovtovljevi kokteli, a bilans tog incidenta je 3 povređena penzionera a ostali preplašeni, 2 teže povređena UNMIK policajca, 3 teže povređena pripadnika KFOR-a i autobus ceo polupan i delimično zapaljen. O celom događaju postoje video snimci i sve novinske agencije su propratile taj događaj.


Na osnovu dokumenata do kojih smo došli pokušali smo da proverimo šta je sve urađeno sa tim slučajem i dokle se stiglo, ali nismo uspeli da dobijemo nikakvu informaciju. Policajci koji su vodili taj slučaj kažu da se ničega ne sećaju, iz UNMIK-a, EULEX-a i KFOR-a smo dobili odgovor da oni koji su bili tu u to vreme i vodili slučaj više nisu na Kosovu i prebacuju odgovornost na druge. Ono što je zanimljivo u vezi ovog incidenta da posle 10 godina niko nije procesuiran, a slučaj je totalno izbrisan iz arhiva UNMIK-a, KFORA-a, Kosovske policije, Kosovskog tužilaštva, EULEX-a i drugih. Slučaj kao da se nikada nije ni desio. Celokupni dokazni materijal je uništen i niko ne prihvata odgovornost za to.

autobus_1

 

Vlasnik autobusa koji je polupan i zapaljen tog dana, Vukosav Repanović, za Bravo radio kaže da je posle incidenta autobus odveden u bazu KFOR-a u Osojanu i da je UNMIK preuzeo da ga popravi i vrati, ali do današnjeg dana autobus mu nije vraćen.
„UNMIK je odšlepao autobus, bez mog znanja i odobrenja u servis na popravku i nikada ga nije vratio. Pokušavao sam da stupim u kontakt sa njima, ali u to vreme sloboda kretanja je bila ograničena, a oni nisu hteli da dođu do Goraždevca ili Osojana tako da dugo nisam uspeo da stupim u kontakt sa njima. Kasnije sam se obraćao UNMIK-u, KFOR-u, EULEX-u, OSCE-u, Kosovskoj policiji i drugima, ali to nije davalo rezultate. Svi bi me primili, lepo saslušali i obećali da će da pomognu koliko mogu, i na tome bi se završilo, i to bi se odugovlačilo u nedogled. Obraćao sam se i Vladi republike Srbije, odnosno ministrima zaduženim za Kosovo i Metohiju i Koordinacionom centru, ali oni se nisu udostojili niti da me saslušaju a kamoli pomognu. Vlasti su se menjale ali niko nije imao sluha za moj problem pa čak i ovi poslednji koji neće niti da odgovore dali hoće da me saslušaju ili neće , a kada se desio incident svima su bila puna usta.“


Treba naglasiti da samo u opštini Istok za proteklih 10 godina postoji više hiljada prijava podnetih od strane pripadnika srpske nacionalnosti za krađu, uzurpaciju imovine, napad i druge kriminalne radnje, ali do danas nije rešen niti jedan. Ovo je poražavajući podatak i velika bruka za sve, počev od međunarodne zajednice i ostalih relevantnih činioca. Do sada se niko nije udostojio da podigne glas i da ukaže na sve probleme koje imaju srbi na teritoriji Kosova i Metohije, a pre svega da ukaže na bezbednost koja je važna za dalji opstanak srpskog življa na ovim prostorima.

 

 

autobus_3

autobus_3a

autobus_4

autobus_5