19
čet, maj

Radoš Janković prva srpska beba u Đurakovcu kod Istoka

Izvor: Anel Grbović/Informer

Info

Maleni Radoš Janković (1) prva je srpska beba iz Đurakovca kod Istoka, a njegovi roditelji Sanja i Dušan vratili su se na dedovinu i ovde produžili svoju lozu, piše Informer.

S jedne strane krševi Crne Gore, ispred Istok i Peć, metohijska prostranstva. U sredini je selo Đurakovac, koje broji svega desetak stanovnika.

Najmlađi među njima je jednogodišnji Radoš Janković, koji živi s roditeljima Sanjom (43) i Dušanom (45) i babom Stankom (65). Radoš je jedina beba koja je rođena u ovom selu nakon 1999. godine.

On, kada poraste, ukoliko se nešto ne promeni, neće imati drugara u selu. Biće jedini dečak, mladić i mladoženja. Iste je sudbine kao i njegov otac.

"I ja sam bio jedini dečak u selu, a moja supruga jedina devojčica. Sve dok se Radoš nije rodio bili smo najmlađi meštani", tiho je Dušan prozborio.

U ovom selu žive povratnici, oni koji su pre dve decenije proterani i čije su kuće tada spaljene i porušene do temelja. Sravnjene sa zemljom, onom crnom, plodnom, kosmetskom. Sanja je tada izbegla sa svojom porodicom u Trstenik, a u Đurakovcu ostavila svoju prvu ljubav, Dušana.

Dve decenije gorela je u sebi, želela je da se vrati tamo gde je rođena.

"Došla sam i rastrčala se našim poljima. Gledala sam u one ruševine, temelje komšijskih kuća... Mnogo je tu još tuge, ali sam znala da me ovoga puta niko ne može oterati sa ognjišta. A onda, onda sam opet srela Dušana i ljubav iz detinjstva je oživela", govori Sanja za Informer.

Ubrzo su Dušan i Sanja dobili bebu. Radio se Radoš, na radost celog Kosmeta. Rodio se čuvar loze. Mali Radoš, sutra veliki čovek.

"Žao mi je što u našem selu Radoš nema drugare, nema s kim da se poigra. Mi i baba smo mu i drugovi i drugarice. Nažalost je tako, nema mladih bračnih parova. Verujem da se to ipak može promeniti, da će ljudi početi da se vraćaju", kaže Sanja.

Radoš je vesela beba i dragulj neprocenjive vrednosti. U Đurakovcu odzvanja jedino njegova graja.

"Želimo da ostanemo ovde, to nije prazna priča, već naša želja i sudbina. Hoćemo da naš Radoš raste tamo gde su mu rođeni pradedovi, da slavi slavu i praznike tamo gde su njegovi preci zapalili prvu sveću i osveštali ovu zemlju", govori Sanja.

Vaskrs Jankovići dočekuju u svom domu, tamo gde se najlepše osećaju. Radoš po prvi put u životu u rukama drži farbana jaja. Raduje im se...

"Našoj sreći nema kraja. Doći će nam rođaci iz drugog sela i poneki komšija da svi podelimo radost praznika", kaže Dušan.

Ranom zorom do spaljene crkve

Jankovići svakog Vaskrsa obilaze zgarište crkve koju su Albanci spalili i razneli u junu 1999. godine. Tamo dođu i drugi meštani Đurakovca. Razmene jaja, poneki dar i evociraju uspomene.

"Mnogo je uspomena. Ima i lepih i ružnih. Nama je Radoš, uz praznike i slavu, jedina radost koju imamo. Učimo ga, iako je još beba, kako treba proslavljati i poštovati religiju i običaje. Tako su i nas naši roditelji učili", kaže Sanja.

Pomoć Srbije mnogo znači

Dušan je zaposlen u Domu zdravlja u Osojanu gde radi kao pomoćni radnik. Sanja je nezaposlena, brine o svom detetu i kući.

"Država Srbija pomaže, daje i šakom i kapom. Da nije te pomoći, još teže bi bilo našem narodu ovde. Problem je u tome što mnogi tu pomoć zloupotrebljavaju. Nije u redu da neko živi u centralnoj Srbiji, ovde je sve rasprodao, a prima pomoć i platu od Srbije kao da ovde boravi. Verujte mi, jedinu sigurnost imamo od predsednika Srbije Aleksandra Vučica i direktora Kancelarije za KIM Petra Petkovića. Njima je iskreno stalo do srpskog naroda na Kosovu i Metohiji", kaže Sanja.

Sve uništeno

Selo Đurakovac je 1999. godine bilo na meti albanskih ekstremista. Nekada najveće srpsko selo u opštini Istok, danas je svedeno na desetak ljudi. Odmah nakon što su se srpski vojnici povukli sa Kosmeta, albanski separatisti, koji dan kasnije, spalili su i minirali Crkvu Svetog Nikole iz 14. veka i parohijski dom.

"Žalim što je ta crkva spaljena i minirana. Da je bilo sreće pa i svog Radoša tu da krstim. Obilazim to zgarište i dan-danas, tamo sam i Radoša vodio. Mali je on još, ali treba da zna da je tu nekada ponosno postojala crkva stara šest vekova", kaže Dušan, koji je sinu Radošu dao ime po svom dedi.

Mali Radoš još ne zna šta se u njegovom selu događalo 1999. godine, a znaće. On će nositi istinu u sebi.

 

Izvor: Informer