02
sub, dec

Obeležena dvadeseta godišnjica ubistva dece na Bistrici

Agencije

Info

Parastosom u crkvi Rođenja presvete Bogorodice u Goraždevcu, liturgijom za upokojene i obilaskom grobova ubijenih dečaka Ivana Jovovića i Panta Dakića danas je obeležena dvadeseta godišnjica zločina nad srpskom decom na Bistrici.

Ni posle dvadeset godina počinioci ubistva dvoje i ranjavanja četvoro srpske dece u Goraždevcu nisu pronađeni.

Pored porodica žrtava ubijenih i ranjenih obeležavanju godišnjice prisustvuje veliki broj žitelja Goraždevca i drugih mesta na KiM. Prisutan je i Miloš Terzić, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, kao i predsednici privremenih organa.

Litrugiju i pomen služi episkop novobrdski Ilarion, uz sasluženje monaha iz Visokih Dečana.

"Gospod ne govori ako se ne vratite, ne budete ponovo kao deca, ono što smo bili, da postanemo deca, pošto smo odrasli. Apostol Pavle govori da ne treba da budemo detinjasti pameću, ćudljivošću, kapricioznošću svojom, nego treba da imamo detinju dušu koja je rasterećena, koja želi da živi, koja je puna nade, raduje se životu i želi ljubav, zagrljaj, čezne za susretom. Takvo dete svako od nas treba da pronađe u sebi. Ali ono je zatrpano pod ruševinama koje su napravljene od naših strasti - slastoljublja, slavoljublja i srebroljublja. To je ono od čega patimo svi. Neka svako sebe ispita da li pati od lošeg uživanja, od sujete, visokog moišljenja o sebi, želje da je slavan i poznat ili da grabi da stekne što više, iako će jednoga dana sve to da ostavi na zemlji", rekao je u besedi episkop novobrdski.

Ilarion je naglasio da treba uživati u životu, ali na onaj način koji je blagosloven, da smo poznati i priznati, ali da nas Bog pozna i prizna i svi u carstvu nebeskom.

"Na ovaj dan smo se sabrali ovde u spomen Ivana i Panta, dece ovoga mesta, ove zemlje, ove rečice, dece svih nas. Ivan i Panto su postali poznati i priznati u našem rodu, oni su naša nada, oni su otišli u ruke svoga stvoritelja da se raduju večnoj slavi. Ono što se njima desilo govori nam šta je kakav je ovaj svet, koji u zlu leži, a tom zlu svi doprinosimo. Investirali smo sebe, dali smo sebe za zlo. Taj investicioni fond zla raste. Desilo se i u Beogradu nedavno, da su oni najčistiji, najneviniji postradali, možda i zbog toga da bi nas podsetili na to da li smo i mi doprineli da se to veliko zlo desi. Molimo se Bogu da se nađe onaj koji je počinio zlo, kome ruka nije zadrhtala kad je ubijao decu, ne toliko zbog nas, već zbog njih. Rak rana je kada kriješ ubicu u svom rodu. Za ovaj svet je dobro da ono što je zlo da se izvede na čistac. Bolje je i za njega da sa tom sramotom ne ide pred Stvoritelja", kaže vladika.

On je istakao da je pre neki dan bio u Prebilovcima gde se neshvatljivo zlo desilo, a ljudi koji su to zlo preživeli, ne bave se zlom. Nisu zaboravili, ali su okrenuli leđa zlu, preziru ga. Vladika Ilarion je zamolio prisutne da preziru zlo.

"Svo ovo stradanje jednog dana će da nam zablista. Mi živimo verom u vaskrsenje Hristovo i dok smo u zajednici sa njim u mogućnosti da vaskrsnemo sa njim i to je jedina nada. Ako se Ivanu i Pantu ne da mogućnost da vaskrsnu, kakav je to život, to nam je jedina nada da se sastanemo sa njima. Mi živimo zbog tog ponovnog zagrljaja, za tim čeznemo, tome stremimo i to nam daje snage da okrenemo leđa zlu. Što je čovek više rasterećen od zla, lakše se bori protiv njega", poručio je episkop novobrdski.

"Želeo bih da vam prenesem blagoslove patrijarha Porfirija, koji se moli za naš narod na Kosovu i Metohiji. Imate molitvenika pred Bogom. Prenosim vam i blagoslove vladike Teodosija, koji je ovde sa vama na KiM, koji vodi crkvu Božiju kroz ova teška i smutna vremena, odlučno i mudro i neka im Bog da snage na putu koji su izabrali", istakao je.

"Neka bismo se okupljali u radosti sa nadom na ponovni susret, sa verom u vaskrsenje Hristovo, pa i naše, pa i neka bi se radovali i Ivan i Panto i svi nevino postradali na nebesima u blizini Hristovoj i neka bismo se svi okupili u kolo večnosti oko živoga Boga koga bismo proslavljali sada i u večnosti", rekao je episkop u besedi.

Prastosu ubijenim dečacima prisustvovao je i pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Miloš Terzić koji je položio venac na spomenik.

"Tog dana pucali su na srpsku decu i udarili na ono što nam je najvrednije i gde smo najosetljiviji. Pucali su na decu, i mogu da kažem da to nije bio samo pucanj na decu već na čitavu Srbiju. Danas 20 godina od tog monstruoznog čina, srpska deca na KiM žive u strahu, izolaciji, neizvenosti. I ove 2023. godine imali smo pokušaj albanskih terorista da ubiju srpsku decu i to na Badnji dan. Jedina krivica Ivanova i Pantova 2003. godine je ta što su želeli da nose ponosno srpsko ime ovde u Metohiji i da zajedno sa svojim roditeljima, ne želeći nikomo zlo, ostanu i opstanu na vekovnim ognjištima", naglasio je Terzić.

On je dodao da će Vlada Republike Srbije i Kancelarija za KiM uvek biti uz srpski narod u Metohiji, dodajući da će zločin ostati upamćen kao jedna od najvećih mrlja za međunarodnu zajednicu.

"Republika Srbija neguje kulturu pamćenja i seća se svojih stradalnika i nevino stradale dece u Goraždevcu, Jasenovcu i na Petrovačkoj cesti, a naš zadatak i budućih generacija jeste da tražimo pravdu koja se očigledno negde izgubila. Sa ovog mesta šaljemo poruku međunarodnoj zajednici, ali i onima u Prištini, da su Srbi na KiM složni, ujedninjeni u bolu i tuzi, a srpska država je velika podrška i neće dozvoliti nove pogrome, proterivanja, etnička čišćenja, i ubijanja srpske dece, ne zato što to neko u Prištini ne želi, očigledno je da želi, a to smo videli na Badnji dan, već jer Srbija to nikada neće dozvoliti", zaključio je Terzić.

Otac ubijenog Panta Dakića, Milisav Dakić, rekao je da do danas niko nije odgovarao za ovaj zločin i da ih niko više i ne obaveštava ni o čemu.

"Dokle će ovo da traje ne zna se. Nama Srbima nije dobro, ne znam da li će se išta preduzeti, ne samo za ubistvo Ivana i Panta, već za sva ubistva na Kosovu. Apelovao bih na sve organizacije, strukture, da se uključe. Za mene je osećaj isti kao i onog dana, i trajaće dok mi traje duša", kazao je Dakić i dodao da ih niko ne obaveštava, jedino novinari kada dođu.

"Za nas bi značilo da se otkrije ko je ubica. Zamislite ubica mog deteta šeta, možda mi se smeje putem, bio bih najsrećniji kada bi moglo da se sazna i sve okonča", poručio je Dakić.

Jedan od ranjene dece pre 20 godina je i Đorđe Ugrenović, koji je istakao da ni posle toliko godina slika događaja ne bledi, a posebna je bol što niko od odgovornih nije pronađen.

"Muči nas mnogo sve to. Tog dana se sećam kao da je danas bilo, taj pečat je neizbrisiv. Mi nismo išli na letovanja i zimovanja, ta reka nam je bila jedini spas od vrelih dana i izlazak do reke nam je bio sve, bilo je mnogo dece oko stotinak nas i odjednom se desila rafalna paljba koja je pokosila Ivana i Panta i nas, na žalost oni nisu uspeli da prežive, mnogo je teško. Prošlo je 20 godina, ali je slika u nama ista kao 2003 godine, to je bio veliki zločin i veliki udarac na sve nas u Goraždevcu,” istakao je Đorđe.

On je naglasio da sa svojom porodicom planira da ostane u Goraždevcu.

"Imam četvoro dece, i trudiću se da Ivana i Panta uvek spominjem da se ne zaborave i da uvek budu sa nama", rekao je Ugrenović.