Dalibor Jevtić: Rukovodimo se interesima našeg naroda

Newsweek

Intervju

Naš posao kao političkih predstavnika nije nimalo lak, ali smo tu odgovornu ulogu svesno preuzeli i spremni smo da i po cenu nekakvih etiketiranja i prozivki pojedinaca odgovorimo svim izazovima kako bi sutra naš narod na Kosovu živeo bolje. Odluka je doneta jednoglasno i u interesu bolje budućnosti i života, jer, život je ono što mora da pobedi. Naša želja svakako jeste povratak svih raseljenih ili u najmanju ruku povratak onih koji su u ovom trenutku izrazili želju za povratkom - kaže ministar Jevtić Uz proteste opozicije iz trećeg pokušaja Kosovo je dobilo predsednika. Zašto je "Srpska lista" dala kvorum za izbor predsednika, da li su mogući vanredni pokrajinski izbori, kako sprečiti napade na Srbe i šta su glavni razlozi slabog povratka raseljenih za "Jedinstvo" govori Dalibor Jevtić, ministar za povratak i zajednice u kosovskoj Vladi.

Prisustvom na sednici Skupštine KiM na kojoj je Hašim Tači izabran za predsednika, „Srpska lista“ je dala kvorum neophodan za izbor predsednika Kosova. Da li je „Srpska lista“, kao što se spekuliše, prvobitno postavila uslove koalicionim partnerima iz DPK i DSK, između ostalog skorije formiranje ZSO?

Politička kriza, protesti, odlaganje početka formiranja Zajednice srpskih opština, tenzije koje iz dana u dan rastu i rešavanje svih ovih problema unutar institucija je nešto što je prioritet „Srpske liste“. Formiranje ZSO je obaveza preuzeta u Briselu, ali su izgovori za odlaganje početka formiranja ZSO bile pre svega u svom onom nasilju u Skupštini Kosova i na ulicama Prištine. Naši politič ki zahtevi bili su upravo usmereni ka rešavanju mnogih problema srpskog naroda na Kosovu. U politici je važnije od svega doneti odluke koje možda u tom trenutku nisu popularne, ali koje za rezultat treba da daju ono zbog čega smo i izabrani da budemo tu gde jesmo. Rukovodili smo se jedino interesima našeg naroda, budućnosti i života. Mi Albancima ne možemo da biramo lidere, oni su većina na Kosovu i Metohiji i to je činjenica. Naš posao kao političkih predstavnika nije nimalo lak, ali smo tu odgovornu ulogu svesno preuzeli i spremni smo da i po cenu nekakvih etiketiranja i prozivki pojedinaca odgovorimo svim izazovima kako bi sutra naš narod na Kosovu živeo bolje. I ako me pitate da li bi pre bili ”popularni”, ili da, naš narod živi bolje, uvek ćemo izabrati ovo drugo.

Nećemo na stranu onih koji bi ukinuli "Srpsku listu"

Budući da su predstavnici „Srpske liste“ isticali da će odluka oko učešća na pomenutoj sednici biti doneta jednoglasno, da li ste se možda rukovodili stavom da će izbor predsednika doprineti stabilizaciji političke situacije na Kosovu, imajuć i u vidu višemesečne proteste opozicije koja se i dalje ne miri sa izborom Tačija za predsednika Kosova?

Rukovodili smo se onim što je interes našeg naroda. Ponajmanje smo želeli da se stavljamo na stranu onih koji ruše, onih koji nas napadaju, onih koji sve najgore govore o Srbima i koji su na svaki način želeli da ne dođe do izbora predsednika. Na kraju zar da se stavimo na stranu onih koji traže ukidanje Srpske liste? Odluka je doneta jednoglasno i, kao što već rekoh, u interesu bolje budućnosti i života, jer, život je ono što mora da pobedi.

Iako je izbor predsednika završen, da li se, kao što mnogi politički analitičari smatraju, Kosovo ipak bliži vanrednim parlamentarnim izborima?

U narednim danima će se sigurno iskristalisati situacija. Ne sumnjam da će opozicija i dalje nastaviti sa svojim zahtevima i nasilnim pokušajem rušenja vlasti, ali mišljenja sam da će na ulici biti sve manje građana koji će podržavati takve aktivnosti opozicije dok sa druge strane očekujem da se red uspostavi i u samom parlamentu na način da nasilnicima ne bude dozvoljeno da drugima ugrožavaju živote i pravo na demokratsku raspravu.

Napadi na Srbe i njihovu imovinu nažalost ne prestaju. Kako sprečiti ove očito kontinuirane napade?

Napadi ne prestaju i to je ono što nas brine. Brine nas u onom smislu da Srbi, posebno povratnici, kao ”najranjivija” kategorija stanovništva ne budu meta koja za cilj ima dalje širinje nestabilnosti na Kosovu. Imamo uveravanja da će institucije uraditi sve na zaštiti stanovniš tva, i jedini način da se napadi spreče jeste preventivno delovanje o kome sam više puta govorio a koje podrazumeva između ostalog i pronalaženje napadača svih dosadašnjih incidenata od Gojbulje i Goraždevca do Srbobrana i Berkova, ali i Starog Gracka, Livadica, Cernice, Poneša, Osojana, Kline i svih onih nerešenih slučaja i zločina.

 Nestabilna politič ka situacija na Kosovu i Metohiji uvek može biti povod za napade na Srbe. Koliko su u tom smislu, zbog prethodnih višemeseč nih protesta opozicije, Srbi bili dodatno nebezbedni?

Direktno to možda i nema veze, ali indirektno svakako da ima. Nije nikakva novina činjenica da su Srbi i Albanci i dalje podeljeni i udaljeni jedni od drugih, da među Albancima ima onih koji misle da Srba na Kosmetu ne treba da ima ni u ovom broju. Protesti opozicije su dodatno napravili taj animozitet prema Srbima jer kada neko koristi Srbe kao izgovor za sve loše što se na Kosovu dešava, onda je produkt toga mržnja i nasilje nad srpskim narodom.

Prioriteti održiv opstanak i povratak

Uprkos političkoj krizi koja je trajala mesecima na Kosovu, Vaše ministarstvo je sprovodilo brojne aktivnosti na terenu. Šta biste u tom smislu izdvojili kao najznačajnije što ste uradili od početka ove godine?

Niko ne bi trebao da u krizi traži izgovore da se ne radi. Ministarstvo za zajednice i povratak je u vremenu političke krize 2014. godine bilo najaktivnije ministarstvo u Vladi Kosova. Ništa manje ni sada u okolnostima u kojima smo posebno bili u 2015. godini, MZP je na terenu, sa narodom u cilju rešavanja problema. Činjenica da smo u 170 dana izgradili 122. kuće samo u okviru projekta PRK 4 plus 18 kuća u okviru drugih aktivnosti govori da smo bili više nego aktivni. Još je veća radost to što su nam kuće pune, da te porodice žive tu i da nemaju nameru da nam ponovo napuste Kosmet. A tu su svakako još, pored izgradnje kuća, rešavanje drugih gorućih problema. Međutim mi moramo više i bolje, to je naš stalni cilj.

Koji su Vam prioritetni planovi za ovu godinu u smislu povratka raseljenih i da li ćete budžetom koji Vam je odobren moći da realizujete predviđene aktivnosti?

Mi smo naše ciljeve postavili na osnovu realnih mogućnosti. Naša želja svakako jeste povratak svih raseljenih ili u najmanju ruku povratak onih koji su u ovom trenutku izrazili želju za povratkom. Naše mogućnosti, finansijske pre svega, su takve da je povratak u kvantativnom smislu moguć do negde 1.000 lica. To jeste veći broj u odnosu na 2015. godinu, ali isuviše mali u odnosu na oko 200.000 raseljenih koji su još uvek van svojih domova. Ono što će i dalje biti naš prioritet jeste opstanak ili tačnije aktivnosti u cilju poboljšanja uslova života nevećinskih naroda na Kosmetu. Bez opstanaka neće biti ni povratka i zato se uspeh u tom smislu meri ne samo u broju povratnika već i u sprečavanju odlaska a posebno sprečavanju prodaje srpske imovine.

 U proteklih šesnaest godina nije se vratilo čak ni deset odsto proteranih Srba. Koji su po Vama ključni razlozi zbog kojih nema očekivanog povratka raseljenih?

Nebezbednost, uzurpirana imovina, ekonomija, prodaja srpske imovine su glavni razlozi malog broja onih koji su se vratili na Kosovo. I dokle god se ovi problemi ne reše, nećemo biti u prilici da se u pozitivnom smislu govori o povratku. Upornost mora da bude nešto što će kao osobina naših sunarodnika pomoći da Srba na Kosmetu bude više nego što nas danas ima. Ta upornost mora da se ogleda u odustajanju od prodaje srpske imovine. Tu je i šansa da nas bude više u budućnosti.

Da li protokom vremena slabi želja raseljenih za povratkom i koliko je prema Vašim procenama trenutno onih koji su zanteresovani da se vrate na Kosmet?

Činjenica da je prošlo 16 godina i da je veliki broj naših sunarodnika u raseljeniš tvo već započeo neki novi život nam govori da je vremenom želja za povratkom oslabila. Međutim, lično poznajem veliki broj Srba sa Kosova koji bi se opet vrlo rado na Kosmet vratili ukoliko bi im imovina bila oslobođena od uzurpatora, ukoliko bi ekonomija bila bolja, ukoliko bi mogli da se sigurno kreću i žive bez ikakvih problema. Želja jeste oslabila ali ona može da ojača rešavanjem pomenutih problema.

Da li međuregionalne konferencije koje sprovodite doprinose procesu povratka?

Regionalna saradnja svakako može da pomogne rešavanju problema. Ja sam pokrenuo inicijativu na regionalnom nivou upravo u cilju udruživanja resursa i snaga ka zajednič kom cilju koji se zove povratak raseljenih na svoja ognjišta. Rezultati u prvim koracima su već primetni, najveća odgovornost je i dalje na kosovskim institucijama.

Institucije u Prištini i Albanci ključni za povratak

Nezaposlenost i dalje je jedan od glavnih problema kako povratnika tako i svih stanovnika Kosmeta. Da li je u tom smislu moguće doprineti otvaranju novih radnih mesta u povratničkim sredinama u smislu otvaranja mini-pogona ili ulaganja u poljoprivredu i stočarstvo?

Saradnja MZP-a i Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije koja je unapređena i sada je zaista ne jednom visokom nivou pomaže upravo u rešavanju i ovih problema. Poljoprireda je prioritet i svedoci smo, recimo, svega onoga što je Kancelarija za KiM uradila u poslednjih nekoliko meseci u vidu dodele potrebne mehanizacije i ostalih alata potrebnih za rad u ovoj oblasti. Razvoj maline u opštini Štrpce, generalno poljoprivrede u Kosovskom Pomoravlju i Metohiji je nešto što govori u prilog činjenici da postoje prirodni resursi za razvoj poljoprivrede ne samo u povratnič kim sredinima, već svuda tamo gde Srbi žive.

U Ministarstvu za zajednice i povratak održan je Upravni odbor projekta za trajno i održivo rešenje za povratak u grad Prizren i Severnu Mitrovicu. Šta podrazumeva ovaj projekat i ko Vam pomaže u njegovoj realizaciju?

Ambasada Velike Britanije na Kosovu je glavni finansijski nosilac ovog projekta koji ne podrazumeva samo izgradnju i obnovu kuća već i infrastrukturne i ekonomske projekte. Dakle radi se o povratku raseljenih u ove dve sredine i krajnji cilj svakako jeste trajna rešenja za povratak raseljenih u ove gradove.

Koliko je međunarodna zajednica raspolož ena da pomogne procesu povratka Srba?

Da nije bilo Kancelarije EU na Kosovu, UNHCR-a, ambasada SAD-a i Velike Britanije, Danskog saveta za izbeglice, Međunarodne organizacije za migracije ali i drugih međunarodnih organizacija i misija siguran sam da i ovaj postignuti rezultat ne bi bio ovakav, već manji. Dakle očigledna je spremnost međunarodne zajednice da pomogne, ključ je međutim u većinskom narodu na Kosovu i insitucijama u Prištini.

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži