Dejan Vuk Stanković: ZSO, povratak i zaštita baštine crvene linije u pregovorima

Novosti

Intervju

Zrelost političara sastoji se u saznanju da mora uraditi ono što je nužno da bi ste u datom trenutku opstali, srednjoročno se oporavili, a na duge staze, napravili preokret. Aljbin Kurti i njegovi politič ki saveznici koriste nacionalizam kao masku za svoje vlastodržačke ambicije. Mislim da će Evropljani morati da nađu kakvo takvo rešenje za migrantsku krizu, uprkos brojnim otporima koji se javljaju unutar tih društava - rekao je Dejan Vuk Stanković

Tenzije u našoj južnoj pokrajini i migrantska kriza, koja potresa celu Evropu, dva su najteža politič ka problema Srbije. Upravo o ovim temama razgovarali smo sa Dejanom Vukom Stankovićem, doktorom filozofskih nauka i analitič arom srpske političke svakodnevice.

U slučaju da nije izabran predsednik Kosova i Metohije do 1. marta, došlo bi do raspisivanja vanrednih izbora na KiM. Da li su izbori u interesu Srba?

Hašim Tači je izabran za predsednika Kosova. Izbori nisu više opcija. Nema razloga da Srbi budu oduševljeni. Naprotiv, to je razlog za brigu i oprez. Dobro je, sa diplomatskog stanovišta, što Srbi nisu opstruirali izbore, kao što je razumljivo što Tačija nisu podržali.

Moraju li nekada politič ari povlačiti nepopularne poteze, ukoliko smatraju da će to dugoročno biti u interesu naroda?

Da. Svi političari koji hoće da budu državnici to rade. Ima poteza koje nikad niko ne bi povukao da ne mora. Zrelost političara sastoji se u saznanju da mora uraditi ono što je nužno da bi ste u datom trenutku opstali, srednjoročno se oporavili, a na duge staze, napravili preokret.

Da li je izborom predsednika KiM bliže formiranje Zajednice srpskih opština?

Samo na indirektan način i to u smislu da je vlast na Kosovu kompletirana. Sada mogu da se vode razgovori i tu je načinjen pomak. Splasnula je unutrašnjopolitička tenzija unutar albanskog politič kog korpusa. S druge strane, ako ne bude direktnog pritiska EU i SAD, Tači će biti veoma tvrd pregovarač. Srbi to znaju i mislim da će i Srbi sa Kosova i zvanični Beograd insistirati na ZSO. To je minimum za opstanak Srba na Kosovu. Uz to predstoji i specifičan vid politič ke borbe. Jedno je povratak i ostanak Srba na KiM, a drugo, posebno važno zaštita kulturno-istorijske baštine srpskog naroda. To je skup pitanja koja Srbi moraju prioritetno da reše i ujedno crvena linija u svim razgovorima sa Alabancima i Zapadom.

Opozicija u Prištini ne odustaje od protesta. Koji je, po Vama, pravi razlog protesta i kako vidite ishod?

Borba za vlast je glavni razlog protesta. Ništa više. Aljbin Kurti i njegovi politički saveznici koriste nacionalizam kao masku za svoje vlastodržačke ambicije. Bazično, sve albanske partije misle isto i o statusu Kosova i polažaju Srba i drugih manjina na njemu. Isto tako, svi znaju da Kosovo nije samo izgubilo i popuštalo u Briselu, već je ostvarilo pristojan napredak u procesu pravnopolitič kog uobličenja Kosova kao političke zajednice. Dakle, suštinskih političkih razlika nema. Reč je o borbi za vlast.

Može li se desiti da Srbi, odnosno srpski interesi na Kosmetu u određenom smislu postanu kolateralna šteta zbog političkih sukoba vlasti i opozicije na KiM?

Takav utisak se na prvi pogled može steći. Ipak o zaštiti srpskih interesa ne pregovara se sa Albancima nego sa SAD i EU. Da se Albanci isključivo pitaju nijedan srpski interes ne bi bio legitiman. Nije naročito bolja situacija na Zapadu, ali tu postoji, ipak, mali prozor šansi da se nešto dogovori i nakon toga sprovede.

Imamo li razloga za strah od eskalacije migrantske krize na balkanskoj ruti?

Ima. Ta bojazan je realna jer je daleko politički održivo rešenje za Siriju. Rat je još uvek stalna opasnost. U isti mah put do kompromisa nije ni lak ni jednostavan. Sirija je globalna politička arena u malo. Ona se menja, ali se ne menjaju aspiracije velikih političkih činilaca. Svi hoće najviše za sebe, i po mogućstvu sad i odmah. Ironija sudbine je da u velikim aspiracijma globalnih sila koje uvek izazovu rat, strada mali čovek. Kolone očajnika sa Bliskog istoka svedočanstvo su o nepravdi koju istorija vrši nad običnim čovekom i njegovom porodicom, zavi- čajem, kulturom, jednom rečju, čitavim njegovim svetom života, koji je mukotrpno gradio, za koga je živeo.

Kako će se odraziti na Srbiju promena migrantske maršute preko Albanije i Kosmeta u centralnu Srbiju?

Mislim da ozbiljnije neće, jer izbeglice će pre ići iz Albanije u Crnu Goru, a zatim direktno u Hrvatsku u pravcu ka Nemačkoj i drugim razvijenim zemljama. Destinacija može biti i Bosna, pa nakon toga Hrvatska. Srbija nije mesto za život koje migranti žele.

Ukoliko preko administrativne linije sa Kosovom i Metohijom krenu kolone migranata, šta nam je činiti?

Isto što i sada primiti, pružiti im priliku da se okrepe, ukazati im medicinsku pomoć i usmeriti ih tamo gde namervaju da odu. Srbija, s obzirom na oskudne finansijske resurse i nerazvijen sistem integracija migrantskog stanovništva nema mnogo šanse da primi veliki broj očajnika sa Bliskog istoka.

Ako migranti uđu u Srbiju a iz nje ne mogu dalje, nije li neminovno da ćemo postati "parking za migrante"?

Teško da će u velikom broju moći da uđu u Srbiju, ako se stvar bude vodila logikom „ da nema prolaza“ na granicama EU. Južna granica EU je Grčka, a ne Srbija ili Makedonija. Mislim da će Evropljani morati da nađu kakvo takvo rešenje za migrantsku krizu, uprkos brojnim otporima koji se javljaju unutar tih društava.

Može li se desiti da nas EU ucenjuje prijemom velikog broja migranata za evrointegracije Srbije?

Ne verujem mnogo u takav scenario, premda smo bili objekat različitih pritisaka i ucena. Štaviše, duga je lista ucena i pritisaka na Srbiju. Ucene ne treba očekivati jer niko ne očekuje u EU da Srbija bude rešenje tog problema, kao što ni same izbeglice ne vide Srbiju, ni bilo koju drugu zemlju kao ključnu za rešavanje migrantske krize, i to u smislu, njihovog trajnog ostanka.

Kao zemlja izmučena ratovima, izbeglicama sopstvenog naroda i krizama, možemo li uopšte primiti veći broj migranata?

Veoma ograničen broj, i to pod pretpostavkom masivne finansijske pomoći. Sve drugo je iluzija da Srbija bude samostalan igrač u toj teskobnoj epizodi sa izbegličkom krizom. Za taj proces Srbija nije odgovorna, a nažalost snosi i snosiće štetu koja je tim užasnim ratovima u Iraku, Avganistanu, Libiji i Siriji nastala.

Ukoliko dođe do situacije da se 6000 migranata zauvek nastani u Srbiji, da li ih je moguće integrisati u društvo i da li od istih, kroz nekoliko godina, možemo očekivati probleme?

Teško je reći. Ne bih isključio neke sporadične incidente. Sukoba najverovatnije neće biti jer država je do sada pokazala zavidnu ozbiljnost u zaštiti građanskog mira u Srbiji, a naše stanovništvo nije pokazalo naročit ksenofobični strah od stranaca. Srbi su tolerantniji od drugih naroda u regionu. Štaviše, u toleranciji ne zaostaju, čak mi se čini da su u evropskom vrhu. Dakle, ne verujem u histerič nu i agresivnu reakciju srpskog stanovništva prema izbeglicama, premda sam uveren da su naši kapaciteti za integraciju jako slabi.

Oduvek su bili ratovi na Bliskom istoku, ali nisu bile seobe ovakvih razmera muslimanskog sveta u hrišćansku Evropu. Da li se nešto krije iza toga?

Motiv za izbeglištvo nikad nije nešto lepo i plemenito, nego muka velika, ugroženost i strah od nasilne smrti velikog broja ljudi koji beže iz ratne zone gde su izloženi masivnom bombardovanju i borbama između ISIS-a i njegovih sirijskih protivnika. Naravno u koloni očajnika ima i nešto pripadnika ekstremističkih radikalno islamskih organizacija, ali to nije nešto neočekivano. Moguća posledica dolaska migranata može biti povećanje bezbednosnog rizika za evropske države i nacije. Ozbiljnije demografske posledice u smislu promene etno-religioznog karaktera Evrope nisu realne jer maksimalan broj migranata je oko dva miliona, što je ispod jedan odsto ukupnog broja stanovnika Evrope. Ta priča o promeni etničkog i religijskog identiteta Evrope zbog dolaska migranata je opaka ksenofobna desničarska fantazma koja generiše politički ekstremizam.

Mađarska je najavila referendum o kvotama. Šta mislite o tome i uopšte o Višegradskoj grupi koja jasno kaže da ne želi migrante?

Radi se o društvima sa manjkom tolerancije i društvima čija je skorašnja istorija bremenita represivnim staljinističkim nasleđem. Život iza „Gvozdene zavese“ još uvek je delotvoran u glavama mnogih važnih predstavnika politič ke elite Srednje i Istočne Evrope. Otuda netrpeljivost prema migrantima. Matrica netolerancije začeta u staljinizmu preneta je sa nivoa klasnog neprijatelja na pripadnike druge vere i boje kože.

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži