Profesor Jašović o srpskom jezičkom haosu na KiM

Intervju

I dobri studenti izlaze sa oskudnim jezičkim znanjem i kulturom. Ćirilica izbačena iz zvaničnih dokumenata, institucija, medija... Ljudi koji upisuju doktorske studije ne mogu da odgovore ni na pitanja iz testova za osnovce koji upisuju srednju školu, upozorava Jašović
Moji đaci sada na Fakultetu, dolaze sa veoma, veoma oskudnim znanjem. Imali su pre neki dan prijemni ispit za doktorske studije. Javila su se četiri kandidata, od toga dva kandidata su moje kolege a dva kandidata su lektori ili asistenti, rade po 20 godina na fakultetu. Ja sam njima dao test od 15 pitanja, od toga su 12 pitanja bila iz testova za pripreme osnovaca za upis u srednju školu i samo tri su bila malo teža. Verujte od 15 pitanja jedna koleginica je uradila samo četiri, a jedan kolega je uradio samo sedam. To su ljudi koji upisuju doktorske studije na Filozofskom fakultetu. Ovako započinjemo razgovor sa dr Golubom Jašovićem, profesorom Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Univerziteta u Prištini o haosu u kojem se nalaze srpski jezik i pismo na Kosovu i Metohiji i o sve slabijem znanju srpskog jezika i kod visokih akademaca.



U zvaničnim dokumentima ćirilice nema!?

Pitali smo profesora Jašovića u kakvom su položaju srpski jezik i srpsko pismo na Kosovu i Metohiji?

U zvaničnim dokumentima i na osnovu mog iskustva ćirilica je potpuno izbačena. Ćirilice nema. Na Kosovu se upotrebljava samo latinica i to iskvarena latinica.. Prvo iskvarena grafički jer valjda u nedostatku fontova pišu kuca umesto kuća, a umesto neće pišu nece... pa je to neka engleska latinica koja se upotrebljava i za srpski jezik. A srpski jezik je do zla Boga loš, i kada je u pitanju pravopis i kada je u pitanju fonetika, morfologija. Tu rade ljudi koji ne samo da nisu studirali, nego kojima srpski jezik nije maternji jezik ili neko ko nema elementarno obrazovanje. Jer niko na tabli u selu Ugljaru kod Kosova Polja ne bi napisao „Srpskim decama iz Ugljara“, kaže profesor Jašović. Drugo ja sam po Kosovu zapisivao natpise na saobraćajnim znakovima. Tu ima mnogo grešaka. Naziv skoro svakog sela i grada na Kosovu i Metohiji napisan je pogrešno.

Koji su uzroci takvog stanja: namera, neznanje, nemar...?                                                                        

Ljudi prosto ne znaju. Uzme se albanski naziv pa ga prevedu na srpski. Zatim oni ne razlikuju slova Ć i Dž. Evo još jednog primera, na tabli u Podujevu na albanskom piše Pođev a onda na srpskom Pođevo. Ili još gori primer naziv „Kisela banja“ na albanskom je „Sala baja“ a oni na srpskom napišu „Kisela baja“.

Kafana “Mek Milutin“ na ćirilici

A da li Srbi na Kosovu i Metohiji poštuju ćirilicu i da li se u školama piše na ćirilici?

–Ja samo mogu da kažem svoje lično iskustvo. Ja ćirilicom pišem uvek i svuda, čak i obrasce štampane latinicom ja popunjavam ćiriličnim pismom, a što bi u skladu sa pravopisnim normama trebalo da bude na pismu na kom je štampan obrazac. Moji đaci ako rade pismeni rad ćirilicom, ispravka zadatka je latinicom. Tako su radili i moji nastavnici sa mnom i tako ja radim. Ali ja sada na Fakultetu izričito tražim i zamolim studente da rad rade ćirilicom jer učimo ispit koji se zove „Savremeni srpski jezik“ i uglavnom pišu ćirilicom.                              
Ćirilica je prognana iz svih mesta, institucija, medija... ne čuvaju je ni oni koji su po zakonu dužni da je poštuju. I ovo da vam kažem. Pre rata u Prištini, na primer, Albanci i pored strogog kažnjavanja zbog toga što natpise svojih firmi nisu hteli da istaknu na srpskom jeziku, nisu pristajali da primene ovaj zakonski propis. Sa dolaskom međunarodnih institucija ne samo  da ne poštuju srpski jezik i ćirilicu nego svi pišu, i to dobrovoljno, nazive svojih firmi na engleskom, nemačkom, italijanskom... Ali isto se ponašaju i Srbi. To je malo i stvar mode, a ponekad ima i nekih šaljivih naziva firmi... Ovih dana sam video u Kosovskoj Mitrovici otvorena kafana na Mostu „Mek Milutin“ na ćirilici.  

Gramatika ni u osnovnoj školi

Sprovode se razne akcije radi negovanja i čuvanja srpskog jezika i srpske ćirilice. Šta mislite o tome?

Akciju treba podržati ali mislim da to nije dovoljno. Ja mislim da je najvažnije uraditi sve na nivou državnih komisija na donošenju planova  dugoročnog razvoja negovanja naše jezičke kulture. Mi smo jedna od retkih zemalja u kojoj naši studenti, osim na matičnim katedrama gde se izučava srpski jezik, uopšte više nemaju nikakvog kontakta sa gramatikom, stilistikom, lingvistikom i izlaze sa veoma oskudnom jezičkom kulturom. Ruski studenti, na primer, koji studiraju mašinstvo, medicinu ili neki drugi fakultet, obavezno imaju predmete u kojima se makar u toku jednog semestra uče osnovi maternjeg jezika. Mi to nemamo. Zato nam dobri studenti sa Pravnog ili nekog drugog fakulteta izlaze sa oskudnim znanjem!

Na našem fakultetu, nastavlja dr Jašović, studenti koji studiraju strane jezike imaju po dva ili četiri semestra nastavu srpskog jezika. Isto toliko imaju i studenti koji studiraju književnost. A  studenti koji studiraju psihologiju i pedagogiju nemaju srpski jezik na fakulteu! A to su ljudi koji se spremaju za profesore i nastavnike. E na tom planu očekujem od države da poradi, kaže profesor dr Golub Jašović.

Zbog navodne preopterećenosti studenata i đaka učenjem, nije nam dozvoljeno da tražimo od đaka da nauče napamet neku narodnu pesmu. Ja sam jednom rekao đacima da nauče napamet pesmu „Banović Strahinja“ i na sledećem času su se javile samo dve devojke, koje su dobile petice. Nažalost to je tako. I u osnovnim školama na Kosovu i Metohiji gramatika se ne radi. Nastavnici i studenti koji su studirali književnost nerado predaju gramatiku, najverovatnije što ni sami nisu previše sposobni za to, izričit je profesor Jašović.                                                                                                    
Dr Jašović podseća na još neke momente bitne za srpski jezik i kaže da je jednom prilikom prisustvovao jednom okruglom stolu u SANU na kome su učestvovali naši najveći jezički znalci i da je tada akademik Pavle Ivić govorio „dok ja budem živ naš jezik će se zvati srpskohrvatski jer on to jeste“. Kako bi se zvao srpski jezik kada bi mu pored hrvatskog dodali i crnogorski, pa bošljački, šumadijski, lički... zaključuje dr Jašović.

 
Iz biografije Goluba Jašovića
 
Golub Jašović rođen je  1960. godine u selu Ćuška kod Peći. Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i jugoslovensku književnost, završio je u Prištini 1986. godine. Radio je kao profesor srpskog jezika u Podujevu, Dečanima, Peći, Prištini, Kosovu Polju, Batočini i u Tivtu. Na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici odbranio je doktorsku disertaciju pod naslovom „Mikrotoponimija okoline Kuršumlije“ u aprilu 2008. godine. Stručne i naučne radove objavljuje u raznim listovima. Objavio je 15 knjiga. Pripremio je i priredio za štampu više od 20  knjiga, uglavnom iz književne i kulturne prošlosti Severne Metohije. Ušao je u red najpriznatijih proučavalaca jezika, kulture i istorije Srba na Kosovu i Metohiji. Radna biografija Goluba Jašovića ubedljivo potvrđuje da se Jašović svrstao u istraživače od formata. Dobro poznaje i albanski jezik.

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži